Pre 70 godina, 8. novembra 1939. godine, komunista Johan Georg Elzer pokušao je izvršiti atentat na “Firera i rajh-kancelara” Adolfa Hitlera. Njegov čin je bio pokušaj da se spreči Drugi svetski rat i okonča nacional-socijalistički režim terora. Svake godine, na dan pokušaja vojnog puča iz 1923. godine, nacisti bi se okupljali u velikoj minhenskoj pivnici Bürgerbräukeller u znak obeležavanja godišnjice, kao i "godina borbe" fašističkog pokreta. Elzer je više od godinu dana planirao napad na dvoranu sa kapacitetom od 2000 mesta; ušunjao bi se nakon zatvaranja i tako više od 30 noći pripremao stub iza govornice za postavljanje tempirane bombe. Samo je pukim slučajem nekoliko minuta pre eksplozije Hitler, a sa njim i mnogi drugi nacisti, napustio prepunu dvoranu. Bomba je eksplodirala u tempirano vreme, a svod iznad bine se srušio. Elzer je uhapšen istog dana, a ubijen je u koncentracionom logoru Dahau 9. aprila 1945. godine.

U istoriji otpora nacistima bilo je nekoliko pokušaja atentata na Hitlera, iako sa različitim motivima. Najpoznatiji takav pokušaj je onaj grofa Klausa Šenk fon Štaufenberga 20. jula 1944. godine. Dok je Elzerov plan bio pokušaj da se zaustavi svetski rat i podstaknu antifašistički pogledi, antidemokratski oficiri oko Štaufenberga su samo želeli da spreče očekivanu kapitulaciju Nemačke i zamene nacistički režim vojnom diktaturom. Vrlo je indikativno da zvanična nemačka politika sećanja obeležava neuspeli Štaufenbergov vojni puč i taj događaj uzima za svoju istorijsku referencu, a ne Elzerov otpor koji je došao dublje iz društva. Događaj od 20. jula 1944. godine se koristi kao link veza omogućava povezivanje identiteta od pruskog militarizma preko političkih vojnika Vermahta do zakletvi savremenoj nemačkoj armiji (Bundesver) u Bendlerbloku. Mi se, sa druge strane, sećamo antifašističkog otpora Vajmarskoj republici i Georga Elzera kao pripadnika Antifašističke Akcije.

Antifašistička akcija Vajmarske republike je inicirana od strane Komunističke partije sa ciljem izgradnje jedinstvenog fronta protiv naci-fašizma. Kao slobodarska autonomna grupa, u Antifašističkoj Akciji Vajmarske republike pronalazimo značajnu inspiraciju. Kao i u “Crvenoj pomoći” (Rote Hilfe, antirepresivna grupa) koja počela sa radom u istom periodu. Oba pokreta su činile mreže različitih političkih struja koje su demonstrirale solidarnost. Dok je “Crvena pomoć” svojom strukturom lokalnih grupa širom zemlje organizovala konkretnu pravnu pomoć, Antifašistička akcija je bila decentralizovana mreža radikalnih levih grupa sa ciljem direktne akcije. Braneći se od represije i štiteći od fašista gradimo okruženje potrebno za revolucionarnu politiku. Moguće je da postoje različiti putevi do revolucije, ali autonomni antifa pokret je jedinstven u svojoj borbi protiv nacionalnih država i kapitalizma. U ovim vremenima represije, protiv reakcije se borimo subverzivnim metodama, za revoluciju. Ali smo svesni da kapitalizam nije kraj priče.

Naše vreme će doći.

Autonome Antifa Freiburg